samo internet Srbina spasava..ovo verovali ili ne - bez ironije...zanima me kako će cenzura iz zakona o javnom informisanju i poreskih organa Dinkićevskih funkcionisati na internet televizijama i radio "postajama"..no te "u svetu"(kao da i mi nismo svet) već zastarele blagodeti slabo koristimo.

Odličan tekst, i lepa vest. Raduje me svaki uspeh srpskog jezika i ćirilice. U današnjoj invaziji latinice preko televizije, oglasnih tabli, novina, časopisa i knjiga, zahvaljujući internetu ćirilica živi svoj "drugi život". Raste sve više broj ljudi koji koriste ćirilicu na svojim sajtovima, u elektronskim pismima i programima za ćaskanje. Ljudima polako dolazi do svesti da je tehnologija napredovala, da je ćirilično pismo sad (skoro) ravnopravno sa latiničnim, da ne moraju da pišu latinicom kad su za računarom, da to nije vezano jedno sa drugim, da ovo nije 1995. kad smo smatrali čudom kada umesto zagrada []{}\ dobijemo latinična slova sa dijakriticima šđčćž.

Mislim da je internet prirodan medijum za jednu enciklopediju ili rečnik, mnogo prorodniji od papirnog izdanja, jer nije u pitanju linearni tekst, već hipertekst, sa ogromnim brojem unakrsnih upućivanja i veza. Par klikova mišem zamenjuje listanje prašnjavih knjižurina. Zato mislim da ovaj projekat ima budućnost, i to zagarantovanu, da ima prirodnu predispoziciju da potisne papirna izdanja potpuno. Zato svaka čast marljivim dobrovoljcima koji ulažu svoje slobodno vreme u ovaj projekat. Ulaganje u neko opšte dobro, bez očekivanja naknade, je danas, u doba opšte sebičnosti, grabeži i borbe za egzistenciju, stvarno vredno svake pohvale.

Treba, međutim, biti pošten pa reći da je engleska Vikipedija ipak mnogo upotrebljivija, pogotovu ako tražite neki specifičan stručan pojam. To je prirodno, s obzirom na broj govornika tog jezika i broj dobrovoljaca. Engleska Vikipedija je kao računar HAL u Odiseji 2001 - ima odgovor na SKORO SVE.

Na kraju bih samo na vašu listu interesantnih projekata u vezi srpskog jezika i pisma dodao i antologiju srpske književnosti u elektronskom obliku vvv.ask.com

Iskreno sam se obradovao kada sam nedavno primetio da je srpska Vikipedija premašila broj od 100.000 članaka. Takođe me raduje što je srpska Vikipedija prvenstveno ćirilična, jer u latiničnoj verziji u prozorčetu "traži" ne nudi mnoge tražene pojmove kao što je slučaj sa ćirilicom, što je još jedna, doduše retka, pobeda ćirilice i srpskog jezika.
Da se ne zavaramo, mnogo je više govornika srpskog jezika nego što ima Srba ili se, odjednom, mnogi više tako ne izjašnjavaju.

Neki od urednika srpske Vikipedije sprovode neviđeni teror i masovno brišu članke i odavno bi bio premašen broj od 100.000 da nema tog iživljavanja. Mene su uspeli da oteraju ne englesku Vikipediju gde sam uneo nekoliko (stručnih) članaka i gde mi niko ništa nije brisao.

Sram ih bilo!

@Branko

Da li možda možete da mi pokažete neki primer takvog članka?

Hvala!

Stvarno misliš da bi Španci, Amerikanci i ostali znali da čitaju srpski jezik, samo da je pisan latinicom? Ne bi, kao što ni Srbi ne bi znali da čitaju španski jezik, kojim god pismom bio pisan.



To nije vest, tako je već godinama. Na engleskoj, francuskoj, španskoj Vikipediji dosta srpskih autora radi na člancima o Srbima i Srbiji, a Gugl ih uglavnom izbacuje na vrhu.

"Na kraju bih samo na vašu listu interesantnih projekata u vezi srpskog jezika i pisma dodao i antologiju srpske književnosti u elektronskom obliku vvv.ask.com"

Adresa je vvv.ask.rs